Глава 1. Пећина

Глава 1. Пећина

У једној земљи живи један сиромах. Сиромах нема кућу. Живи у пећини под планином. Пећина је хладна и мрачна.

Нема ни новца ни хлеба. Има само једну ћерку. Ћерка је млада и лепа. Али она је и врло паметна.

Свако јутро девојка иде у село. Она моли људе за хлеб. Говори лепо и мудро. Људи радо слушају девојку.

Отац је стар и тужан. Он не зна лепе речи. Зато ћерка учи оца.

Свако вече они седе крај ватре. Ћерка каже реч, а отац понавља. Сада и отац говори мудро.

Једног дана отац иде у град. Стоји пред царевим двором и моли. Цар излази и слуша сиромаха. Цар се чуди.

Цар пита: „Ко је твој учитељ, човече?” Сиромах каже: „Моја ћерка, царе.” Цар пита: „А ко је њен учитељ?” Сиромах каже: „Бог и наше сиромаштво.”

Цар ћути и мисли. Онда зове слугу. Слуга доноси корпу. У корпи је тридесет јаја.

Цар се лукаво смеши. Каже: „Ово је за твоју ћерку.”